Troje i više djece

Ja sam mama troje klinaca i sa četvrtim na putu.....

Znate što je najgore od svega? To što ljudi tu činjenicu da imam 'puno' klinaca doživljavaju na razne načine. Reći ću vam iskreno, večina to doživljava jako negativno...a zašto? Nemam pojma...mislim da je moja stvar ako ću ih imati i deset, kao što je i nečija odluka da ima jedno dijete, njihova odluka, a ne moja.

Od kad znam za sebe, znala sam da ću imati troje ili četvero klinaca, mogu reči da sam, fala Bogu, bez problema došla do ostvarenja tog plana. Međutim, nailazim na toliko negative oko sebe zbog svoje odluke da mi nekad dođe da vrištim od muke....

Prvo, ja sam sama uz svog muža odlučila da ću imati djece toliko koliko ih imam, to nije tuđa briga.

Drugo, moje klince hranimo moj muž i ja, ne drugi, ne država ne nitko deseti, samo nas dvoje.

Treće, ne bi li trudnoća i puno djece trebao biti blagoslov a ne nešto na što se zgraža okolica???

Odrasla sam u obitelji koja svakodnevno ide u crkvu, ja idem u crkvu, vjerujem, itd.....učena sam da su djeca blagoslov i meni ona to stvarno jesu, i moja želja za puno klinaca proizišla je jednim dijelom zbog odgoja, jednim dijelom jer i sama dolazim iz velike obitelji i jednim dijelom zato jer obožavam djecu i nalazim se upravo u ulozi majke i žene. 

Da radim ja i sve ostalo, imam posao, ja sam, kako kažu emancipirana žena,ne čekam muža da mi otvori staklenku krastavaca, čak sam i bube naučila sama ubijati, muž i ja dijelimo kućanske poslove, raspoređujemo se oko klinaca kad ko treba raditi il nešto obaviti. Sami smo u velikom gradu, bez baba, dida, teta, ujaka i ko zna kakve druge rodbine...dakle, MI se snalazimo sasvim sami i dobro nam ide i smatram da nema ko što meni govoriti: 'pa što vam je trebalo toliko djece'.....pa čuj, trebalo nam je, jer uživamo s njima i jedno s drugim, uživamo kao obitelj i ni jedno od nas ne bi mijenjalo sadašnji život za neki drugi.

Da li je teško? Da teško je, klinci su mi mala razlika u godinama, jedno ima 6 godina, drugo 4ipo godine, najmlađa uskoro 3 godine i na svetu Lucu će doći još jedan prasac.....Ima dana kad sam luda, kad bi sve kroz prozor izbacila, otišla na pusti otok, nekad mi je dosta razmišljanja, što di i kako i sličnih stvari, ali...sve to smatram dijelom roditeljstva i obiteljskog života... Bilo bi jednostavno neprirodno da mi je svaki dan savršen i da sve ide glatko...da, nekad se svađamo, nekad vrištim na klince da me čuje cilo susjedstvo, ali...na kraju svega, ni jednom, čak ni u najgorim trenutcima nisam pomislila da bi svoj život mijenjala, bilo kako... I da imam priliku, sad, da mi neko kaže, da mogu sve ispočetka, vjerujte mi,svaki dio svog života, svaku sekundu napravila bi identično.....

Zašto se ljudi zgražaju?? Večina njih misli da se djeca danas rađaju da bi nas država uzdržavala... E pa sorry, to je krivo....bar kod mene, ne kažem da takvih nema, ali kod mene to nije slučaj i ne podnosim što neki donose zaključke na osnovu nekog tamo što ga znaju iz nekog tamo grada i tamo neke države.... Moj muž i ja sami brinemo za klince, od države, grada i ne znam koga nisam dobila ništa, dakle...ja nemam financijske koristi od moje djece, niti sam ih radila zbog toga, radila sam ih iz ljubavi i iz želje da imam brojnu obitelj.

Dakle svi oni nadobudni mislioci koji me gledaju dok sa trbuhom do zuba šetam cestom i vodim troje malih klinaca, koji komentiraju kak sam besposlena i kak ih imam zbog love....dajte objesite tu teoriju mačku o rep...moj muž radi 15 hebenih sati na dan, plus fuševe sa strane, ja sam zaposlena, radim od doma plus što radim s klincima i oko stana i po stanu...dakle, niko mi ne može reči da sjedim doma nogu dignutih na stol i češkam se - neću reči di - 

Prije nego bilo ko od vas i pomisli komentirati obitelji s puno klinaca, razmislite.....ne znate ničiji put, ničije odluke i ničiji život da bi takve stvari mogli komentirati...ako vas već zanima, pa čuj...dođi do mene i pitaj me, vrlo rado ću ti reči zašto ja vodim troje klinaca i trbuh sa sobom....ZATO JER TO ŽELIM.......

A svi oni koji tupe da će biti teško, da jest teško i svi oni koji kažu: 'a jadna...' .....vozite od mene, što dalje od mene, jer mogu garantirati da sam sretnija i zadovoljnija od večine vas koji takve komentare bacate za mnom ili za bilo kojom mamom koja ima mali vrtić iza sebe. Moja je stvar kako i što ću s njima, ako ih imam, onda i mogu, pa makar se na trepavice postavila ja znam da mojim klincima neće faliti ništa, jer imaju mene i imaju tatu koji brinemo za njih.

A vama ako se sviđa super, a ako ne, zaobiđite, u širokom luku,prvo pogledajte sebe pa nakon toga gledajte druge i bacajte otrovne strelice negdi drugdi.

Činjenica jest...jednostavno NE MOŽETE svrstati u isti koš svaku mamu sa puno djece, svaka od nas ima svoje razloge, da li su pravi ili ne, to je naša stvar, naša odluka, i nije na vama da pratite.....dok su djeca sretna, dok imaju što trebaju, dok nisu zlostavljana, to nije vaš problem jednostavno.

Ja cijenim one bez djece i one sa jednim djetetom, pa sukladno tome, cijenite i vi mene sa puno djece. Ja poštujem vas, vi poštujte mene i svijet će biti puno lipše mjesto za život. :D

I da, nedavno smo nabavili i psa....pa nek i on šeta s nama :P