Ako me išta može izbaciti iz takta onda su to druge žene...ma ni jedno muško, ni jedno moje dijete, pa ni moj muž, ne može me izbaciti iz takta toliko da mi dođe da knjigu cilu napišem.
Pa u čem je stvar? A niš', stvar je u tome da večina žena jedva čeka biti trudna, imati djete, biti mama itd.....što je sasvim logično. Sa samom trudnoćom, najčešće dolaze i neke određene tegobe, ali kako žene znaju reči, to su sve slatke muke. Kao što se za porođajne muke kaže da se zaborave onog trena kad im doktor stavi bebu u ruke, tak i sve ostale tegobe odu jednostavno, i to je tak, u večini slučajeva i govorim o normalnoj, školskoj trudnoći, bez rizika, u ovo moje mišljenje ne spadaju trudnoće koje su rizične.....
Ako je neko trudan, nije nemoćan i nije bolestan. Ne znam zašto neke trudnice očekuju svu pažnju svijeta i svu osjetljivost svakog čovika na planeti zemlji. Ok imaš trbuh, nosiš bebu, u redu, ali to apsolutno ne znaći da zbog toga ništa živo ne smiješ napraviti, podići, spustiti se, čučnuti itd.... A da ne govorimo o slučajevima trudnica koje imaju još jedno, dvoje ili više djece pored trudnoće....
Čujte. nemojte se uvrijediti, i ja sam trudna i ja imam troje jako malih klinaca, ali nisam zato nesposobna niti se tak ponašam niti želim da se prema meni ponašaju kao prema mimozi. Nedavno sam pisala o feminizmu, jakim ženama itd. mislim, jake žene koje čim su trudne, napola legnu na kauć i ni po čašu vode se ne mogu podići, ništa loše im ne smijete reči jer: trudnica se ne smije uzrujavati....joj dajte molim vas, nit smo od pamuka, nit smo od šečera, a bome ni od kristala da se s nama treba rukovati ko sa osjetljivim predmetima.
'Treba trudnici pomoći, pustiti je da se odmori, neka sjedi, neka leži, uzmi djecu, makni djecu, jadna ona....aha, baš....iz vlastitog iskustva, sa četiri trudnoće kažem....to uopće nije tak..i napominjem, govorim o normalnim, školskim trudnoćama koje idu bez problema. Ukoliko imate normalnu trudnoću, zašto očekujete od bilo koga da vas tetoši? Ok hormoni rade, sve to stoji, i ja volim pažnju i slične stvari, ali da li je stvarno nužno to napominjati toliko puta koliko i Toni Cetinski puta umre dnevno???
Zašto sam uopće buknula na ovu temu...eto, pročitala sam jedno pitanje koje je postavila jedna mlada trudnica koja ima još djece. Pitanje je bilo vezano uz posao kod kuće, odnosno, muž joj radi za minimalac, dvoje djece, treće na putu i valjda je muž rekao, napomenu, ne znam jer nije precizirano, kak bi ona mogla nešto raditi od doma, i pita žena za savjete, što bi mogla, da joj daju ideje....Meni osobno, sasvim ok pitanje, da bi mali milijon komentara bilo na način da je popljucan muž, kak uopće može tražiti od nje da radi tak, a ono što je najgore od svega te žene su govorile: 'ti da radiš trudna i sa djecom??nek on radi i slične stvari...uglavnom, sve je bilo tog tipa zašto bi ona radila ak je trudna i ima djecu.
A sad da ja vas pitam: Zašto nebi ako može? Ako joj npr. fali love, mislim, velika obitelj, mala primanja itd....love danas nikad dosta, djeca trebaju više i više, a ona je ok, zašto da ne radi nešto od doma. Jel stvarno taaaako nemoguće raditi uz djecu i trbuh? Nije, nije nemoguće, treba ideja, organizacija i volja. Ako nemaš sve to, onda ok, pričaj kak trudnica ne može ništa kao da je zadnji bolesnik na ovom svijetu i nesposobna za bilo što... Gluposti, čiste gluposti i poludim kad neko misli ak sam trudna da niš ne radim. Ili još bolje, ja sam domaćica, čistim, kuham, perem bla bla bla....pa ok, to sve žene svijeta rade ili muškarci ako su oni doma dok žena radi. Ajmo sad lipo naplačivati sve to...
Ulaziš u brak, planirano zatrudniš, a onda sve ono što ide s tim nije dobro. Je super je kad si mlad, imaš mamu, tatu, svi se brinu za tebe o ničem ne vodiš računa i onda se odjednom nađeš u braku, sa svojom obitelji i skužiš da sve ono što si ti imala/o nije samo od sebe nastalo....I naši su roditelji radili, čak sa manjim pravima u trudnoći i nakon poroda, u doba kad nije bilo poželjno imati puno djece, imali su ih, radili, odgajali djecu i bili trudni. Ne, ne pričam gluposti, poznajem super ženu koja je sve to radila, rodila je nas četvero u doba kad su joj se svi rugali jer eto ima puno djece, porodiljni nisu onda trajali po 3 godine, trudnice nisu imali komplikacije, bolovanja, rodiljne, porodiljne i svakojaka druga prava. Super je što danas ta prava imamo, imamo mogućnost biti doma s klincima, odgajati ih bez straha da ćemo ih sa dva-tri mjeseca starosti ostaviti doma mlađem djetetu od 5 godina na čuvanje, i baš zbog toga, mislim da ni jedna od nas nema prava se tužiti kako nam je u trudnoći. Pričajte vi što želite, ali neka prava imamo, suprotno onim pravima od prije ne znam koliko godina. I nema nikakvog smisla pričati o tome kak nešto ne možete jer ste trudni i imate djecu doma...Pa ok, imam ih i ja, i djecu i trbuh i nisam mimoza. Da li sam zbog toga luda? Bedasta? Pričamo o nekom feminizmu i o jakim ženama a na kraju ispadne da samo čekamo priliku kad ćemo reči: 'ja to ne mogu, ja to ne smijem, jer ja sam trudna, ja imam djecu, ne mogu raditi jer radim doma, baš sam danas oprala suđe i opeglala metar veša'. Super, imajte na umu i da je vaš muž danas odradio 15 sati, istovario 5tona paleta i odvozio pola Hrvatske, pa onda kad razmislite doći ćete do zaključka da je i muž odradio, jednako kao i vi, prema tome, čemu nabijati mužu na nos, ja sam oprala cilu kuću?
Meni osobno je to nepojmljivo, imajte malo razumijevanja, niste jedini koji radite, koji imate djecu, koji ste trudni i čiji muž nije doma cijeli dan i to vas apsolutno ne opravdava da vičete da vi ne možete ili ne smijete. Posebno vam to ne daje za pravo da drugim trudnicama govorite da ne trebaju raditi jer su trudne i da ne trebaju ništa. Pustite svaku trudnicu da radi ono što želi i može, a ne ono što vi mislite.
Trudna ili ne, sa djecom ili bez, sve možete jednako uz određene manje granice, ali činjenica jest da možete i da niste bolesni. Trudnoća je blaženo stanje, a ne bolesno.
Pa u čem je stvar? A niš', stvar je u tome da večina žena jedva čeka biti trudna, imati djete, biti mama itd.....što je sasvim logično. Sa samom trudnoćom, najčešće dolaze i neke određene tegobe, ali kako žene znaju reči, to su sve slatke muke. Kao što se za porođajne muke kaže da se zaborave onog trena kad im doktor stavi bebu u ruke, tak i sve ostale tegobe odu jednostavno, i to je tak, u večini slučajeva i govorim o normalnoj, školskoj trudnoći, bez rizika, u ovo moje mišljenje ne spadaju trudnoće koje su rizične.....
Ako je neko trudan, nije nemoćan i nije bolestan. Ne znam zašto neke trudnice očekuju svu pažnju svijeta i svu osjetljivost svakog čovika na planeti zemlji. Ok imaš trbuh, nosiš bebu, u redu, ali to apsolutno ne znaći da zbog toga ništa živo ne smiješ napraviti, podići, spustiti se, čučnuti itd.... A da ne govorimo o slučajevima trudnica koje imaju još jedno, dvoje ili više djece pored trudnoće....
Čujte. nemojte se uvrijediti, i ja sam trudna i ja imam troje jako malih klinaca, ali nisam zato nesposobna niti se tak ponašam niti želim da se prema meni ponašaju kao prema mimozi. Nedavno sam pisala o feminizmu, jakim ženama itd. mislim, jake žene koje čim su trudne, napola legnu na kauć i ni po čašu vode se ne mogu podići, ništa loše im ne smijete reči jer: trudnica se ne smije uzrujavati....joj dajte molim vas, nit smo od pamuka, nit smo od šečera, a bome ni od kristala da se s nama treba rukovati ko sa osjetljivim predmetima.
'Treba trudnici pomoći, pustiti je da se odmori, neka sjedi, neka leži, uzmi djecu, makni djecu, jadna ona....aha, baš....iz vlastitog iskustva, sa četiri trudnoće kažem....to uopće nije tak..i napominjem, govorim o normalnim, školskim trudnoćama koje idu bez problema. Ukoliko imate normalnu trudnoću, zašto očekujete od bilo koga da vas tetoši? Ok hormoni rade, sve to stoji, i ja volim pažnju i slične stvari, ali da li je stvarno nužno to napominjati toliko puta koliko i Toni Cetinski puta umre dnevno???
Zašto sam uopće buknula na ovu temu...eto, pročitala sam jedno pitanje koje je postavila jedna mlada trudnica koja ima još djece. Pitanje je bilo vezano uz posao kod kuće, odnosno, muž joj radi za minimalac, dvoje djece, treće na putu i valjda je muž rekao, napomenu, ne znam jer nije precizirano, kak bi ona mogla nešto raditi od doma, i pita žena za savjete, što bi mogla, da joj daju ideje....Meni osobno, sasvim ok pitanje, da bi mali milijon komentara bilo na način da je popljucan muž, kak uopće može tražiti od nje da radi tak, a ono što je najgore od svega te žene su govorile: 'ti da radiš trudna i sa djecom??nek on radi i slične stvari...uglavnom, sve je bilo tog tipa zašto bi ona radila ak je trudna i ima djecu.
A sad da ja vas pitam: Zašto nebi ako može? Ako joj npr. fali love, mislim, velika obitelj, mala primanja itd....love danas nikad dosta, djeca trebaju više i više, a ona je ok, zašto da ne radi nešto od doma. Jel stvarno taaaako nemoguće raditi uz djecu i trbuh? Nije, nije nemoguće, treba ideja, organizacija i volja. Ako nemaš sve to, onda ok, pričaj kak trudnica ne može ništa kao da je zadnji bolesnik na ovom svijetu i nesposobna za bilo što... Gluposti, čiste gluposti i poludim kad neko misli ak sam trudna da niš ne radim. Ili još bolje, ja sam domaćica, čistim, kuham, perem bla bla bla....pa ok, to sve žene svijeta rade ili muškarci ako su oni doma dok žena radi. Ajmo sad lipo naplačivati sve to...
Ulaziš u brak, planirano zatrudniš, a onda sve ono što ide s tim nije dobro. Je super je kad si mlad, imaš mamu, tatu, svi se brinu za tebe o ničem ne vodiš računa i onda se odjednom nađeš u braku, sa svojom obitelji i skužiš da sve ono što si ti imala/o nije samo od sebe nastalo....I naši su roditelji radili, čak sa manjim pravima u trudnoći i nakon poroda, u doba kad nije bilo poželjno imati puno djece, imali su ih, radili, odgajali djecu i bili trudni. Ne, ne pričam gluposti, poznajem super ženu koja je sve to radila, rodila je nas četvero u doba kad su joj se svi rugali jer eto ima puno djece, porodiljni nisu onda trajali po 3 godine, trudnice nisu imali komplikacije, bolovanja, rodiljne, porodiljne i svakojaka druga prava. Super je što danas ta prava imamo, imamo mogućnost biti doma s klincima, odgajati ih bez straha da ćemo ih sa dva-tri mjeseca starosti ostaviti doma mlađem djetetu od 5 godina na čuvanje, i baš zbog toga, mislim da ni jedna od nas nema prava se tužiti kako nam je u trudnoći. Pričajte vi što želite, ali neka prava imamo, suprotno onim pravima od prije ne znam koliko godina. I nema nikakvog smisla pričati o tome kak nešto ne možete jer ste trudni i imate djecu doma...Pa ok, imam ih i ja, i djecu i trbuh i nisam mimoza. Da li sam zbog toga luda? Bedasta? Pričamo o nekom feminizmu i o jakim ženama a na kraju ispadne da samo čekamo priliku kad ćemo reči: 'ja to ne mogu, ja to ne smijem, jer ja sam trudna, ja imam djecu, ne mogu raditi jer radim doma, baš sam danas oprala suđe i opeglala metar veša'. Super, imajte na umu i da je vaš muž danas odradio 15 sati, istovario 5tona paleta i odvozio pola Hrvatske, pa onda kad razmislite doći ćete do zaključka da je i muž odradio, jednako kao i vi, prema tome, čemu nabijati mužu na nos, ja sam oprala cilu kuću?
Meni osobno je to nepojmljivo, imajte malo razumijevanja, niste jedini koji radite, koji imate djecu, koji ste trudni i čiji muž nije doma cijeli dan i to vas apsolutno ne opravdava da vičete da vi ne možete ili ne smijete. Posebno vam to ne daje za pravo da drugim trudnicama govorite da ne trebaju raditi jer su trudne i da ne trebaju ništa. Pustite svaku trudnicu da radi ono što želi i može, a ne ono što vi mislite.
Trudna ili ne, sa djecom ili bez, sve možete jednako uz određene manje granice, ali činjenica jest da možete i da niste bolesni. Trudnoća je blaženo stanje, a ne bolesno.
Nema komentara:
Objavi komentar